Prividni Prigovor: “Ve;ni nebeski velikodostojnici—Bog, Hrist i Sveti Duh—naoružali su ih (učenike) sa mnogo više od smrtnih mogućnosti,…i radili su sa njima na tome da osvedoče svet o grehu.– Manuscript 145, 1901.” {Evangelism, p. 616}
Kratak Odgovor: Ova izjava (uzeta sama) samo nabraja nebeske velikodostojnike ali ne govori ništa o njihovoj međusobnoj vezi. Insistirati da su ova tri nebeska velikodostojnika trojstvo tri jednaka, večna bića prevazilazi sve što ova izjava obznanjuje. Sve što vidimo iz ove izjave jeste da su Bog, Hrist i Sveti Duh nebeski velikodostojnici.
Detaljan Odgovor: Otac, Sin i Sveti Duh jesu tri večna nebeska velikodostojnika. Nema sumnje da ih je troje. Niko ne poriče da postoji Sveti Duh! Ali, da li to znači da su oni tri božanska bića? Da li samo nabrajanje ovo troje indicira da su svo troje božanska bića? Ili nam je rečeno na drugim mestima kakav je odnos između ovo troje?
Ova izjava nam ne govori o odnosu Oca, Sina i Svetog Duha. Ne govori nam da su tri bića. Ne govori nam da je sveti Duh jednako biće Bogu i Hristu. NE govori nam da je Isus rođen od Oca. Ta izjava nam govori da ih je troje, u koje svi veruju. Ali dozvolimo Gđi. Vajt da definiše odnose između ovo troje, što je i poenta celog pitanja. Ponovo ćemo se poslužiti istim ključem.
Kakav odnos postoji između Boga i Hrista?
“Sveto pismo jasno objašnjava odnos između Boga i Hrista, i jasno prikazuju ličnost i individuu obojice. (Jevrejima 1:15 citirano) Bog je Hristov Otac; Hrist je Božiji Sin. Hristu je data uzvišena pozicija. On je načinjen jednakim Ocu. Svi Božiji saveti su otvoreni Njegovom Sinu.” {E. G. White, Testimonies Volume 8, p. 268}
“Hrist je bio Božiji Sin; On je bio jedno sa Bogom pre nego što su anđeli stvoreni.” {E. G. White, Patriarchs and Prophets, p. 38}
“Ceo plan je bio razrađen; jer “Bogu toliko omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao,”—Ne stvorenog sina, kao što su to bili anđeli, niti sina koji je usvojen, kao što je grešnik kome je oprošteno, već jedinorodni Sin koji je identičan Očevoj ličnosti, i u svoj svetlosti Njegove veličine i slave, jednak Bogu po autoritetu, dostojanstvu i božanskoj savršenosti. U Njemu je otelovljena punina božanstva.” {E. G. White, Signs of the Times, May 30, 1895 par. 3}
Ovo Hrista čini Prvorođenim na nebu. Zapazite:
“Posvećivanje provorođenog je imalo svoje korene u početku vremena. Bog je obećao da će dati Prvorođenog da spase grešnike.” {E. G. White, The Desire of Ages, p. 51}
Stoga ispravno zaključujemo da Hrist jeste Prvorođeni na nebesima. On je prvi rođen na nebesima i onda je ponovo došao na zemlju da bude “ponovo rođen”! Kada je rođen na zemlji postao je Božiji Sin “u novom smislu”. Zapazite:
“U svojoj ljudskosti imao je udela u božanskoj prirodi. U svom otelovljenju ponovo je stekao titulu Sina Božijeg. Anđeo reče Mariji, “ i sila najvišega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se sin Božij” (Luka 1:35) Iako je bio sin ljudskog bića, postao je i Sin Božiji u novom smislu. Tako je stajao na našem svetu—Sin Božiji, ali rođenjem svezan i ta ljudsku rasu.” {E. G. White, Selected Message Book 1, pp. 226, 227}
“Dok je bio na ovoj zemlji, Sin Božiji je bio Sin čovečiji; ali ipak bilo je momenata kada je njegovo božanstvo zasijalo kroz ljudsko.” {E. G. White, Testimonies Volume 8, p. 202}
Bazirano na ovim stihovima, razumemo da je Hrist proizišao iz Boga na nebesima (mnogo pre nego što se otelovio). Lako nam je da razumemo stvari kada dozvolimo Gđi. Vajt da nam objasni. Stvari postaju jasnije kako nastavljamo dalje. Produžimo.
Kakav odnos ima Duh sa Ocem i Sinom? Iskoristimo ključ ponovo.
“Hrist je obznanio da će posle svog vaznesenja, poslati svojoj crkvi utešitelja da zauzme njegovo mesto. Utešitelj je Sveti Duh, — duša njegovog života, efikasnost njegove crkve, svetlost i život sveta. Sa Svojim Duhom Hrist šalje pomirenje i silu koja uzima greh.” {E. G. White, Review and Herald, May 19, 1904 par. 1}
“Hrist im daje život svog života. Sveti Duh radi najvećom silom da utiče na umove i srca.” {E. G. White, Review and Herald, May 19, 1904 par. 1}
“Dodeljivanje Duha je dodeljivanje života Hristovog.” {E. G. White, The Desire of Ages, p. 805}
“Hrist im daje dah svog sopstvenog Duha, život svog sopstvenog života. Sveti Duh radi najvećom silom da utiče na umove i srca.” E. G. White, The Desire of Ages, p. 827}
Upravo smo vrlo jasno videli da je Suh Hristov život, božanstvo Njegovog karaktera.
“Otac koji ima život me posla” kaže on, “I živim po Ocu…duh oživljava; od tela nema ništa; reči koje vam govorim su duh i život.” Hrist se ovde ne dotiče svoje doktrine, već svoje ličnosti, božanstva Njegovog karaktera.” {E. G. White, Review and Herald, April 5, 1906 par. 12}
Ranije smo naučili da “kroz voljenog Sina, Očev život struji ka svima nama.” Tako dakle duh (život) koji Hrist ima je isti duh(život) koji Otac ima: “Jer kako što Otac ima život u sebi; tako dade i Sinu da ima život u sebi.” Jovan 5:26
Što nam jasno govori da Otac i Sin dele isti život(Duh). On je jednako duh(život) Oca kao što je duh(život) Sina.
“A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer Duh Božij u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije njegov. A ako je Hristos u vama, onda je tijelo mrtvo grijeha radi a Duh živ pravde radi. A ako li živi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvijeh, onaj koji je podiao Hrista iz mrtvijeh oživljeće i vaša smrtna tjelesa Duhom svojijem koji živi u vama.” Rimljanima 8:9-11 (videti Galatima 1:1, Efescima3:14-17)
Dakle, kada imamo život Oca i Sina, mi zaista imamo zejdnicu i učešće sa obojicom, a ne sa nekim drugim:
“Što vidjesmo i čusmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naša je zajednica s ocem i sa sinom njegovijem Isusom Hristom.” 1 Jovanova 1:3 (Videti i 2 Jovanova 9)
“Svojim Duhom će Otac i Sin doći i u vama se staniti.” {E. G. White, Bible Echo and Signs of the Times, January 15, 1893 par. 8}
“Isus odgovori i reče mu: ko ima ljubav k meni , držaće riječ moju; i otac moj imaće ljuav k njemu: i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se staniti.” Jovan 14:23
Grešnik tada stoji pred Bogom kao opravdana osoba; nebesa ga primaju, i kroz duh ima zajednicu sa Ocem i Sinom. {E. G. White, Selected Message Book 3, p. 191}
Zaista, možemo slaviti Oca i Sina radi Njihovog čudesnog dara. Oni dele svoj život sa nama! (2 petrova 1:4) Ovo su “ večni nebeski velikodostojnici”