Ellen G. White
Prividni Prigovor: „ Moramo da shvatimo da Sveti Duh, koji je osoba isto koliko je i Bog osoba, hoda ovom zemljom. –Manuscript 66, 1899. (From a talk to the students at the Avondale School.)” {Evangelism, p. 616}
Kratak Odgovor: Ova izjava govori o Gospodu Isusu Hristu (kada se pročita u originalnom kontekstu). Izjava koja se pojavljuje u Evanđelizmu je skrojena tako da odgovara sklonostima urednika.. “ Mnogi su koji interpretiraju ono što pišem u svetlosti svojih unapred zamišljenih shvatanja. Znate šta ovo znači. Podeljena mišljenja i različita shvatanja su siguran rezultat.” {E. G. White, Selected Messages Book 3, p. 79}
Detaljan Odgovor: Ovo je klasičan primer pogrešnog citiranja. Bili smo veoma jasno upozoreni da ne činimo ovo sa duhom proroštva. “Ima onih koji se, kada prihvate pogrešne teorije, trude da ih potvrde sakupljajući delove iz mojih pisanja o istini, koja koriste, odvojene od konteksta i iskvarene spajajući ih sa pogrešnim tumačenjem. Ova smena jeresi, rastu brzo u velike i jake biljke, su okružeme mnogim dragocenim biljkama istine, i na ovaj način silan napor se čini da se dokaže ispravnost lažnih biljaka..” {E. G. White, Selected Messages Book 3, p. 79}
Sada pročitajmo ovu izjavu u punom kontekstu( koji je skriven od čitaoca Evanđelizma)
“Gospod govori ovo jer On zna da je za naše dobro. On će izgraditi zid oko nas, da nas zaštiti od prestupa, da bi Njegova ljubav i blagoslovi bogato počivali na nama .Iz obog razloga smo otvorili školu ovde. Gospod nas je uputio da je ovo mesto gde se trebamo locirati i imali smo svaki razloga da mislimo da smo na pravom mestu. Doveo nas je u zajednicu ove škole i trebamo shvatiti da je Sveti Duh, ko je jednako osoba koliko je i Bog osoba, hoda ovom zemljom, neviđen ljudskim očima; i da nam je Gopod Bog naš čuvar i pomagač. On čuje svaku reč koju izgovorimo i svaku misao uma.”
{E. G. White, Sermons and Talks Volume Two, pp. 136, 137} {Also appearing in Manuscript Releases Vol. 7, p. 299}
Kao što možemo vrlo jasno videti, ova izjava koja se pojavljuje u Evenđelizmu je izmenjena od strane urednika da se slaže sa njihovim mišljenjem. 1946-te urednici Evanđelizma, i oni koji su sakupljali materijal za knjigu (Liroj Frum i prijatelji) izabrali su nekoliko izjava Elen Vajt (oko 6 do 8) koji su izgledali kao da ona uči doktrinu o trojstvu. Upamtite, knjiga Evanđelizam Elene Vajt je kompilacija za koju ona nije napisala podnaslove. Oni su napisani od strane Fruma i prijatelja, kao što je korišćenje reči “trojstvo”. Nikada tu reč nije koristila u svojim pisanjima. Liroj Frum je dopisao te reči u podnaslovima knjige Evanđelizam, kao i pažljivo odabrane i uređene citate Elen Vajt o božanstvu.
Ali prorok nas je upozorio na te pokušaje.
“Biće onih među nama koji će tražiti nove, strane doktrine, da bi našli nešto čudnovato i senzacionalno da prezentuju narodu, Uneće svakakve moguće zablude, i predstaviće ih da dolaze od Gđe. Vajt, da bi mogli prevariti duše.” {E. G. White, Selected Messages Book 1, p. 41}
Ko ima pravo da se upliće u reči inspirisanog glasnika.? Zašto su urednici Evanđelizma imali osećaj potrebe da umesto zareza koji je prorok stavio zarez i gde nastavlja svoje objašnjenje, oni stave tačku? Zašto su iseckali te rečenice? Svi koji čitaju ceo paragraf, trebalo bi da znaju odgovor.
Pogledajmo sada ovu izjavu u celini i u punom kontekstu. Gđa. Vajt ne govori o više od jedne osobe, jer koristi jedninu i kaže “On” u celom tekstu. Ako priča o više od jedne osobe, onda bi raje koristila reč “Oni” pre nego “On”.
Stoga, ona govori o jednoj osobi; o “Gospodu”. “Gospod” je naš čuvar, a ne neko drugi. Gospod je onaj koji čuje svaku reč. Gospod je onaj “koji je neviđen ljudskim očima”. I čak iako je On ovde svojim Svetim Duhom, ipak je i dalje stvarna osoba kao da je tu prisutan fizički! Ovo je značenje te izjave. Njegovo lično prisustvo je Osoba koliko je i On sam osoba.
Uporedimo sada ovo sa Duhom Proroštva ( koje je ključ):
“Duh oživljava, od tela nema ništa, reči koje govorim k vama, one su duh i život.”Hrist se ovde ne osvrće na svoju doktrinu, već na svoju ličnost, na božanstvo svog karaktera.” {E. G. White, Review and Herald, April 5, 1906 par. 12}
Kako jednostavno! Kada Hrist govori o svom Duhu, on se odnosi kao na “svoju ličnost” (ne na neku drugu osobu). Zato je jednako osoba koliko je i Bog osoba, jer je to Njegova ličnost.
“Hrist hoda neviđen našim ulicama. Sa porukama milosti On dolazi u naše domove. Sa svima koji žele da propovedaju u Njegovo ime, On čeka da sarađuje. On je usred nas, da izleči i blagoslovi, ako Ga primamo.” {E. G. White, The Ministry of Healing, p. 107}
“Zapamtite da je Isus pored vas gde god da krenete, zapažajući svaki vaš potez i slušajući svaku vašu reč. Da li bi vas bilo sramota da čujete njegov glas kako vam se obraća i da znate da čuje svaki vaš razgovor?” {E. G. White, The Youth’s Instructor, February 4, 1897 par. 3}
Ko je taj koji hoda neviđen našim ulicama? Ko je taj koji čuje svaku našu reč i razgovor? Pa, to je Isus pored nas. Ali, kako je On pored nas?
“Da Hrist može da im se prikaže, a da i dalje bude nevidljiv za svet, je bila misterija za učenike. Nisu mogli da razumeju Hristove reči u njihovom duhovnom značenju. Oni su mislili o spoljašnjoj vidljivoj manifestaciji. Nisu mogli da shvate da mogu imati prisustvo Hristovo sa sobom, a da Ga svet ne vidi. Nisu razumeli duhovnu manifestaciju.” {E. G. White, The Southern Work, September 13, 1898 par. 2}
“Duhom svojim će Otac i Sin doći i staniti se u tebe.” {E. G. White, Bible Echo and Signs of the Times, January 15, 1893 par. 8}
Stoga, ispravno zaključujemo da je Sveti Duh nevidljivo lično prisustvo Oca i Sina. Sveti Duh je Isusova nevidljiva ličnost.
“Gospod Isus koji hodi sa nama je glavni radnik. Ako prepoznamo Isusa kao Onog koji je sa nama da pripremi put, Sveti Duh će biti uz nas i učiniti upravo ono što je potrebno. {E. G. White, Colporteur Ministry, p. 107}