Ellen G. White
Prividni Prigovor: “Sveti Duh je osoba, jer je on svedok da mo mi deca Božija. Svedok će poneti sa sobom svoje dokaze. U takva vremena mi verujemo i sigurni smo da smo deca Božija… Sveti Duh ima ličnost, inače ne bi mogao biti svedokom našem duhu i sa našim duhom biti svedok da smo deca Božija. On, takođe mora biti božanska osoba, inače ne bi mogao spoznati tajne koje se kriju u Božijem umu. „Jer koji čovek zna stvari čovečije, osim duha koji je u njemu? Tako ni Božiju stvar ne znaju ljudi, već Duh Gospodnji.“ {Evangelism, pp. 616, 617}
Kratak Odgovor: Citirani stih (1 Korinćanima 2:11) je ključ razumevanja ove izjave. Po Pavlu, čovek i njegov duh su upoređeni sa Bogom i Njegovim Duhom,Kao što ni duh čovečji nije različita osoba od čoveka, tako ni Božiji duh nije različita osoba od Boga. Kao što je duh čovečiji njegova ličnost, tako je i Božiji Duh Njegova ličnost.
Detaljan Odgovor: Kada koristimo svedočanstva kao ključ, otkrićemo neke veoma važne osnovne principe.
“Veličina Božija je nama nepojmljiva. “Božiji tron je na nebesima” (Psalam 11:4); ali svojim duhom On je svuda prisutan. On ima intimno znanje, i lični interes, u svim delima Njegovih ruku.” {E. G. White, Education, p. 132}
“Dajući nam Svoj duh, Bog nam daje sebe, čineći sebe izvorom božanskih uticaja, da da zdravlje i život svetu.” {E. G. White, Testimonies Volume 7, p. 273}
Ako se budemo držali gornjih principa biće nam mnogo lakše da ih razumemo. Duh ima ličnost jer Bog ima ličnost. Dajući nam svog duha, Boga nam daje sebe, ne nekog drugoga. Kada nam Bog daje sebe (u duhu) on nije lišem ličnosti. On nije samo neka bezlična sila ili esencija. Ne, on je veoma ličan i intiman. On je Božija ličnost, jer ima Božiju ličnost. . Isto važi i z a činjenicu da je Duh božanska osoba. Ovo je tako jer je Bog božanska osoba. Vidite, Duh je duh, ali je i osoba.
“Bog je Duh, a ipak je biće sa ličnošću; jer je otrkio sebe.” {E. G. White, The Ministry of Healing, p. 413}
Sveti Duh je osoba, jer je i Bog osoba, a sveti duh je ličnost Boga. Takođe je i ličnost Hristova.
“Duh oživljava, od tela nema ništa, reči koje govorim k vama, one su duh i život.”Hrist se ovde ne osvrće na svoju doktrinu, već na svoju ličnost, na božanstvo svog karaktera.” {E. G. White, Review and Herald, April 5, 1906 par. 12}
Zato duh ima ličnost i osoba je.
“Opterećen ljudskom prirodom, Hrist nije lično mogao biti sveprisutan; zato je na obostranu korist bilo da ih ostavi, ode kod Oca i pošalje Svetog Duha kao svog naslednika na zemlji. Sam sveti duh nema ljudsku prirodu i samim tim je nezavistan od nje, On je predstavio sebe kao prisutnog na svim mestima svojim Duhom Svetim, kao Sveprisutnim. {E. G. White, Manuscript Releases Vol.14, p. 23}