Kako se naše verovanje promenilo iz verovanja u doslovnog Oca i Sina i Njihovog duha u doktrinu o trojedinom Bogu?
Prvo da pogledamo šta su Adventisti verovali u vreme Ellen White
1872
Upoređeni sa drugim Adventistima, Adventisti Sedmog Dana se razlikuju od jedne grupe u verovanju u nesvesno stanje mrtvih, i konačno uništenje nepokajanih zlih; od druge, u verovanju u trajnost Božjeg zakona kao što je sumarizirano u deset zapovesti, u delovanje Svetog Duha u crkvi, i u ne-postavljanju datuma za drugi dolazak; od svih, u držanju sedmog dana sedmice kao Odmora Gospodnjeg, i u mnogim primenama proročkih spisa. {1872, FP1872 3.3}
Sa ovim napomenama, mi molimo pažnju čitaoca za sledeće predloge, koje trebaju biti sažete izjave značajnijih odlika naše vere. {1872, FP1872 4.1}
-I-
Da postoji jedan Bog, lično, duhovno biće, stvoritelj svih stvari, svemoćan, sveznajući, i večan, bezgraničan u mudrosti, svetosti, pravdi, dobroti, istini, i milosti; nepromenjiv , i svugde prisutan sovjim predstavnikom, Svetim Duhom. Ps. 139:7. {1872, FP1872 4.2}
-II-
Da postoji jedan Gospod Isus Hrist, Sin Večnog Oca, kroz koga je Bog stvorio sve stvari, i kroz koga one postoje; da je on na sebe uzeo prirodu semena Avramova za otkupljenje naše pale rase; da je boravio među ljudima pun blagodati i istine, živeo naš primer, umro žrtva za nas, bio podignut za naše opravdanje, uznet na visinu da bude naš jedini posrednik u svetinji na Nebu, gde, svojom krvlju čini pomirenje za naše grehe; koje pomirenje tako daleko od kada je učinjeno na krstu, koje je bilo dar žrtve, je poslednji deo njegovog posla kao sveštenika, po primeru levitskog sveštenstva, koje je bilo sena i slika službe našeg Gospoda na Nebu. Vidi Lev. 16; Heb. 8:4, 5; 9:6, 7; etc. {1872, FP1872 4.3}
1890.
“Narod Adventista Sedmog Dana nema pisani kredo, ali sledeće su glavne tačke njihovog verovanja, u kojima postoji opšti dogovor. oni veruju, –
I.-Da postoji jedan Bog, lično, duhovno Biće, Stvoritelj svih stvari, svemoćan, sveznajući, i večan; Neograničen u mudrosti,svetosti, pravdi, dobroti, istini, i milosti; nepromenjiv, i da je on svugde prisutan svojim predstavnikom, Svetim Duhom. {1890, MBC90 8.1}
II.-Da postoji jedan Gospod Isus Hrist, Sin Večnog Oca, kroz koga je On stvorio sve stvari, i kroz koga one postoje; da je on uzeo na sebe prirodu čoveka, za otkupljenje naše pale rase; da je boravi među ljudima, pun blagodati i istine, živeo naš primer, umro žrtva za nas, bio podignut za naše opravdanje, uznet na visinu da bude naš jedini posrednik u svetinji na nebu, gde, kroz pomirujuće zasluge svoje krvi, on osigurava pomilovanje i oproštaj za sve koji pokajnički dođu Bogu kroz njega; i kao završni deo svog rada kao sveštenika pre nego što ponovo dođe kao Car nad Carevima, on će učiniti konačno pomirenje za grehe svih vernih, i izbrisati ih , kao što je nagovešteno i predviđeno levitskim sveštenstvom. {1890, MBC90 8.2}
1905 – 1914
Ova identična izjava vere, koju su prvi put objavili 1872. se ponavlja u Adventist Yearbok od 1905 do 1914
Fundamentalna Verovanja Adventista sedmog dana iz 1914 (Ellen White je umrla 1915)
1. Da postoji jedan Bog, lično, duhovno biće, Stvoritelj svih stvari, svemoćan, sveznajući, i večan; Neograničen u mudrosti, svetosti, pravdi, dobroti, i milosti; nepromenjiv, i svugde prisutan svojim predstavnikom, Svetim Duhom. Ps. 139: 7.
2. Da postoji jedan Gospod Isus Hrist, Sin Večnog Oca, kroz koga je On stvorio sve stvari, i kroz koga one postoje; da je on uzeo na sebe prirodu čoveka, za otkupljenje naše pale rase; da je boravi među ljudima, pun blagodati i istine, živeo naš primer, umro žrtva za nas, bio podignut za naše opravdanje, uznet na visinu da bude naš jedini posrednik u svetinji na nebu, gde, kroz pomirujuće zasluge svoje krvi, on osigurava pomilovanje i oproštaj za sve koji uporno dolaze njemu; i, kao završni deo svog rada kao sveštenika, pre nego što uzme svoj presto kao car, on će učiniti veliko pomirenje za grehe svih takvih, i njihovi gresi će onda biti izbrisani (Dela 3:19) i odneseni iz svetinje, kao što je prikazanao u službi levitskog sveštenstva, koje je nagovestilo službu našeg gospoda na nebu. Vidi Levitska 16; Heb. 8: 4, 5; 9: 6, 7
Advetnist Yearbook 1914, Strana 293 http://docs.adventistarchives.org/docs/YB/YB1914__B.pdf#view=fit
Ovde možete naći Adventist Yearbook za svaku godinu
http://docs.adventistarchives.org/documents.asp?q=documents.asp&CatID=77&SortBy=2&ShowDateOrder=True
1931
Mnogo godina nakon što je EGW umrla, 1931. je počelo da se menja, ali ne potpuno:
Fundamentalni Principi Adventista sedmog dana iz 1931 (16 godina nakon što je Ellen White umrla)
1. Da Sveti Spisi Starog i Novog Zaveta su bili dati nadahnućem od Boga, sadrže sve-dovoljno otkrivenje Njegove volje ljudima, i oni su jedino nepogrešivo pravilo vere i primene . 2 Tim. 3:15-17.
2. Da Božanstvo, ili Trojstvo, se sastoji od Večnog Oca, ličnog, duhovnog Bića, svemogućeg, sveprisutnog, sveznajućeg, neograničenog u mudrosti i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina Večnog Oca, kroz koga su sve stvari stvorene i kroz koga će spasenje svih otkupljnih biti postignuto; Svetog Duha, trećeg lica Božanstva, velike regenirišuće sile u delu otkupljenja. Matt. 28:19.
Adventist Yearbook, Strana 377 http://docs.adventistarchives.org/doc_info.asp?DocID=179122
Zapazimo da 1931. oni još uvek ne govore da su Otac, Sin i Duh Sveti jedan Bog, nego Božanstvo, što je sasvim biblijski tačno. Objašnjenje ili imenovanje jednog Boga, kompletno izostavljaju, ali za Isusa i dalje tvrde da je Sin Večnog Oca.
Ovde je zanimljivo da pogledamo neke izjave naših vođa o ovoj izjavi iz 1931. Prvenstveno, pogledaćemo izjave vođa koji su pokušavali da utvrde doktrinu o Trojstvu u našoj crkvi.
“Nakon pažljivog čitanja Wilcoxove [1931] izjave “Osnovnih Verovanja”, Nichol je izrazio zahvalnost i odobravanje njenog obima i balansa. On je naznačio da je konzervativno izražena-bez sumnje tako uokvirena u nadi da će moći biti prihvatljiva onima [ne-trinitarijancima] koji su držali različit pogled, posebno u vezi Božanstva. Da, to je bila istina, Wilcox se složio.” (Froom, Pokret Sudbine, p. 414; )
“Njegov [F. M. Wilcoxov] konzistentan život i učenja su mu zadobili najdublje poštovanje obe grupe [ne-trinitarijanci i trinitarijanci] u staroj kontroverzi o Božanstvu….On je bez sumnje jedna osoba koja može formulisati osnovnu izjavu adventističke vere, tako pažljivo a ipak verno sročenu da bi bila opšte prihvaćena od svih. Takve su bile okolnosti za njegov radni primerak ‘Osnovnih Verovanja Adventista Sedmog Dana,’ koje su tiho uokvirene od njega 1931. u sredini njegovog života iskrene službe. Bilo bi skoro nemoguće za izjavu ‘Osnovnih Verovanja,’ kao što je sročena od Wilcoxa 1931. .. da bude izdana pre dvadeset godina, ili samo dekadu pre 1931., bez snažnog protestvovanja nekih.”
“…Watson mi je rekao, da po mišljenju malog odbora, nikakvo formalno ili službeno odobrenje ne treba biti traženo za nezvaničnu Wilccoxovu izjavu 1931. Sbog toga nije iznesena pred odobor Generalne Konferencije. Nije bila pripremljena kao kredo, nego kao sažetak naših osnovnih verovanja, da vidimo kao će [reč “Trojstvo”] biti primljena. Odbor od četri osobe je dobio ovlašćene da to ostvari.” (Froom, Pokret Sudbine, p. 418, 419,)
Mi vidimo iz njihovih izjava, koje su sami zabeležili u svojim knjigama, da ta izjava iz 1931:
- Nije bila službena izjava crkve, za razliku od dotadašnjih izjava vere koju smo naveli ranije.
- Da je formulisana sa velikom pažnjom da bude izbalansirana između zastupnika doktrine o Trojstvu i onih koji se drže prvobitne vere u Oca i Sina.
- Da takva, nezvanična, izjava nije mogla biti objavljena samo deset godina ranije, znači oko 1920
- Da je samo mali komitet od četiri osobe stajao iza nje
- Da nije iznesena pred Generalnu Konferenciju
- Da je objavljena kako bi videli kako će reč Trojstvo biti primljena.
Njihove izjave direktno pobijaju izjave najvećih autoriteta doktrine o Trojstvu danas, Whiddena, Moona, i Reeva koji su za Wilcoxovu izjavu iz 1913, ne ovu iz 1931, izjavili sledeće: “Njena [Ellen White] podrška za biblijski pogled na Trojstvo je postala tako eksplicitna tokom godina između 1902. i 1907. da je već 1913. F.M. Wilcox, izdavač najuticajnijeg crkvenog časopisa … mogao napisati u Review and Herald bez straha od njenog suprotstavljanja, da ‘Adventisti Sedmog Dana veruju, –1. U božansko Trojstvo. Ovo Trojstvo se sastoji od večnog Oca, … Gospoda Isusa Hrista, … (i) Svetog Duha, trećeg lica božanstva’ (Wilcox, ‘The Message for Today,’ Review and Herald, Oct. 9, 1913).” (Pogledajte Google Books)
Ne samo što ova izjava ovih visokih autoriteta nije tačna, nedvosmisleno pobijena od strane vođa koji su živeli u to vreme i isto zagovarali doktrinu o Trojstvu, nego ovde možete primetiti nešto što smo često dokumentovali na ovom blogu. Tendenciju skraćivanja citata, spajanja rečenica i vađenja iz konteksta. Ne samo da su ljudi kao Froom, Wilcox, Watson i Nichol, pobili njihove tvrdnje, nego kada pogledamo originalnu Wilcoxovu izjavu iz 1913., vidimo da ta izjava iz 1913, osim što u naslovu koristi reč Trojstvo (Trinity), uopšte ne podržava današnju doktrinu o Trojstvu nego upravo ono što su naši pioniri, zajedno sa Ellen White, do tada verovali. Evo pogledajmo kompletnu Wilcoxovu izjavu i usporedimo je sa ovom tvrdnjom ovih autoriteta.
“Adventisti Sedmog Dana veruju, –1. U božansko Trojstvo. Ovo Trojstvo se sastoji od večnog Oca, ličnog, DUHOVNOG BIĆA, svemoćnog, sveznajućeg, bezgraničnog u sili, mudrosti, i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina večnog Oca, kroz koga su sve stvari stvorene, i kroz koga će biti izvršeno spasenje otkupljenog mnoštva; Svetog Duha, trećeg lica božanstva, jedne regenerišuće službe u delu otkupljenja” (Wilcox, ‘Poruka za Danas,’ Pregled i Glasnik, 9. Oktobar, 1913)
Usporedite sada tu kompletnu izjavu sa ranije navedenom izjavom vere koja je bila objavljivana u Adventist Yearbook od 1905 do 1914, ili čak i sa onim ranijim, iz 1890 ili još iz 1872.
U čemu se razlikuje? U suštini, jedino u tome što uvodi reč Trojstvo na nekim mestima (ne svim), umesto reči Božanstvo (Godhead) i što spominje Svetog Duha kao treće lice božanstva (Godhead), ne jednog Boga, što je bilo već decenijama opšte prihvaćeno od adventista.
Ali Whidden, Moon i Reev tvrde da je Wilcox “već” 1913 mogao bez straha napisati tu izjavu zahvaljujući EKSPLICITNOJ podršci Ellen White za biblijski pogled na Trojstvo. Oni sugerišu da je u toj izjavi rečeno nešto što je do tada bilo nezamislivo, ali ne daju punu izjavu nego, skraćenu, ostavljajući vama da im verujete na reč, ali kada analiziramo kompletnu Wilcoxovu izjavu vidimo da u njoj nema ništa bombastično, ništa što drastično odstupa od dugogodišnjeg viđenja.
Wilcox je ponovio tvrdnju da je Otac taj koji je večan, svemoćan, sveznajući, bezgraničan u sili. Da je Otac DUHOVNO biće i da je Otac taj koji je SVEPRISUTAN, ali oni izostavljaju te detalje i samo imenuju Oca. Mi vidimo da su tek 1980, skoro 70 godina kasnije, svi ovi Očevi atributi preneseni na trojedinog Boga, gde Otac više nije taj koji je sveprisutan, nego je sada to trojedini Bog.
Wilcox ponavlja tvrdnju da je Isus Sin večnog Oca, ali oni i to izostavljaju.
Konačno Wilcox kaže za Svetog Duha da je, kao treće lice božanstva (ovde je upotrebio Godhead koji je do sada zamenjivao sa Trinity) jedna regenerišuća služba. Ni traga od izjednačavanja sa Ocem ili sa Sinom. Ni traga od pokušaja da se na neki novi, drukčiji način objasne odnosi između božanskih lica. Otac je i dalje večni Otac koji je sveprisutan, Isus je i dalje Sin večnog Oca, Sveti Duh je i dalje Očev Duh kojim je sam Otac sveprisutan. Ni traga od jednog Boga sa tri lica.
Zašto Whidden, Moon i Reev daju skraćenu verziju Wilcoxove izjave, umesto kompletne? Zato što ovako skraćena, sa pažljivo izabranim delovima koji su uključeni i pažljivo izabranim koji su izostavljeni, više liči na onu koja će tek 1980 biti izglasana. Ali kada vidimo celu Wilcoxovu izjavu, onda vidimo da uopšte nema ništa zajedničko osim reči Trojstvo, sa izjavom iz 1980, ali je zato skoro identična onim iz 1905, 1890 i 1872.
U “Zaključku”, na istoj stranici, Whidden, Moon i Reev zaključuju sledeće:
“U vezi promene paradigme u adventističkom pogledu na Trojstvo, ovo poglavlje je odgovorilo na dva pitanja: Da li je promena bila progresivno otkrivenje biblijskog pogleda, ili otpad od biblijskog pogleda? i,Šta je bila uloga Ellen White u procesu? DOKAZI SU POKAZALI da su vizije koje je Ellen White dobila, vodile denominaciju kroz JASNO VIDLJIVE FAZE ka POTPUNOM PRIHVATANJU biblijskog koncepta Trojstva. Taj koncept je praktično bio KOMPLETIRAN 1898 kada je objavila Čežnju Velova …” (“Trinity” Whidden, Moon, Reev, str. 218, 2002)
Da li ste vi videli te dokaze? Da li ste videli PROGRESIVNE FAZE do 1898? Da li ste vi videli KOMPLETIRAN KONCEPT TROJSTVA još 1898? Ili do 1913, ili do 1931? Ni Wilcoxove izjave iz 1931 nisu ni blizu kompletiranog koncepta Trojstva koje nalazimo tek 1980.
Period posle 1950
Prava promena paradigme se desila zaista postepeno, ali tek u 1950im i kasnije, kroz prefinjeno delovanje Le Roy Frooma, kroz saradnju sa evangelicima i objavljivanje više knjiga, uključujući Pitanja o Doktrini čiji cilj je bio da nas evangelici prestanu gledati kao na kult, a jedan od osnovnih uslova koji su postavili je bio da dokažemo da potpuno prihvatamo doktrinu o trojedinom Bogu. Froom je tada proveo dve godine radeći, tajno, tako da su samo predsednik Generalne Konferencije i njegov savetnik znali, sa Dr. Walterom Martinom, evangeličkim ekspertom za hrišćanske kultove koji je crkvu Adventista Sedmog Dana imenovao kultom u svojoj knjizi “Carstvo Kultova”, kao i sa njegovim šefom, osnivačem poznatog evangeličkog časopisa Večnost, kao i pionirom svedočenja preko radija, Doanldom Barnhousom. U knjizi Pitanja o Doktrini, Froom je pokušavao da koristi dvosmislene rečenice, koje će evangelicima zvučati dovoljno dobro da bi nas prestali smatrati kultom, ali koje neće izazvati direktnu pobunu vernika i optužbe za izdaju vere.
Uspeo je da, privremeno, prevari Martina i evangelike, i Martin je uklonio našu crkvu kao kult, iz nove verzije njegove knjige i objavio da su Adventisti punopravni Hrišćani i članovi zajednice evangeličkih denominacija. Ipak, nije uspeo da prevari verne Adventiste. Mnogi su ustali protiv te knjige, iako ne svi zbog doktrine o trojedinom Bogu, jer je do tada naša crkva već bila zbunjena po tom pitanju. Jedan od naših najznačajnijh i najuticajnijih teologa. M.L. Andreasen, koji je inače prihvatio učenje o trojedinom Bogu, je bio toliko pogođen tom knjigom i njenim tumačenjem Hristove prirode (tema za drugi članak), da je počeo da piše javna pisma svim našim crkvama po tom pitanju. Generalna Konferencija ga nije mogla ućutkati, dok konačno nije pokrenula očajničke mere. Pošto je brat Andreasen već bio penzionisan, oduzeli su mu penziju. Odbačen od braće i bez finansijskih sredstava za život, u jednom preiodu je bio prinuđen da traži pomoć od javnih službi kako bi dobio pomoć u hrani i preživeo. Osramoćeni zbog ovakvog tretiranja jednog od naših najvećih teologa, bivšeg predsednika dve naše konferencije, predsednika i dekana nekoliko naših koledža, posle nekoliko godina mu je vraćena penzija, iako mu je pastorski status, koji mu je oduzet 1961, vraćen tek nakon smrti, 1962.
Suptilni posao koji je Froom radio pokušavajući da konvertuje našu crkvu u trinitarijansku denominaciju, nije bio ograničen samo na knjige koje je pisao, ili predavanja koja je držao po našim obrazovnim institucijama. Froom je lično upravljao zamenom pesmarice sa himnama koju je naša crkva koristila. On je stajao iza štampanja nove pesmarice koja je uključila nekih 20%-30% novih, katoličkih himni, od kojih neke govore o Trojstvu. I ne samo da je ta nova pesmarica bila poslata svim crkvama u Americi sa sugestijom da je koriste, nego je Generalna Konferencija tražila od crkvi da im pošalju nazad stare pesmarice. Da li znate šta su uradili sa starim pesmaricama? Spalili su ih.
Walter Martin je posle nekoliko godina prepoznao prevaru, zato što je naša crkva i dalje u svojim knjižarama imala knjige koje su se direktno protivile doktrini o trojedinom Bogu i drugim aspektima u koje je Froom pokušao da ih uveri da smo na istoj liniji kao i evangelici. Martin se sručio svom svojom snagom na crkvu Adventista Sedmog Dana, zapretivši da će nas ponovo proglasiti kultom. Ovde možete videti patetičan pokušaj Wiliama Johnssona, dugogodišnjeg editora Pregleda i Glasnika, odnosno kasnije imenovanog Adventističkog Pregleda, kako, pod pritiskom Waltera Martina koji se pozivao na izjave naših zvaničnika sa kojima je radio u 50im, pokušavajući da odbrani naše zvanične izjave, čak u jednom trenutku priznaje da je Ellen White u jednom periodu (dok je pisala izjave suprotne doktrini o Trojstvu) bila lažni prorok. Pažljivo saslušajte.
To je isti William Johnsson koji je kasnije izjavio sledeće:
„Neki adventisti danas misle da su naša verovanja tokom godina ostala ista, ili se trude da se ugledaju na neku tačku nazad u vremenu kada je sve izgledalo u redu. Ali svi napori da se oporavi taj „Istorijski Adventizam“padaju u vodu nasuprot činjenicama naše tekovine.“ (William Johnsson, Adventist Review January 6th 1994 Article ‘Present Truth – Walking in God’s Light’, 1994)
“Adventistička verovanja su se promenila tokom godina pod uticajem sadašnje istine. Najpotresnije je učenje o Isusu Hristu, našem Spasiocu i Gospodu….posmatranje Boga kao trojstvo, koje je sada deo naših fundamentalnih verovanja, nije bilo delom vere kod ranih Adventista.” (Isto)
1980
I konačno vidimo ono što je izglasano 1980 ovde
2. Trojstvo:
Postoji jedan Bog:Otac, Sin, i Sveti Duh, jedinstvo tri su-večne Osobe. Bog je besmrtan, svemoguć, sveznajuć, iznad svega, i uvek prisutan. On je neograničen i van ljudskog razumevanja, ali ipak poznat kroz Njegovo samo-otkrivenje. On je večno vredan bogoslužja, divljenja, i službe od strane celog stvaranja. (Deut. 6:4; Matt. 28:19; 2 Cor. 13:14; Eph. 4:4-6; 1 Peter 1:2; 1 Tim. 1:17; Rev. 14:7.)
http://www.adventist.org/beliefs/fundamental/