Ellet J. Waggoner (1855 – 1916)

Ellet J. Waggoner

Vagoner je radio kao urednik, propovednik i lekar. Pohađao je Koledž u Batl Kriku u prvim godinama institucije. Bio je u osoblju Santorijuma u Batl Kriku nekoliko godina. Ali kako je njegovo srce pripadalo evanđelizmu, napustio je medicinu i postao propovednik. 1884-te, Vagoner je postao pomoćni urednik u časopisu Signs of the Times, radeći pod upravom svog oca, Dž. H. Vagonera. Dve godine kasnije on i A.T. Džons postali su urednici istog časopisa,na kojoj je Vagoner ostao do 1891-ve. Na Generalnoj Konferenciji u Mineapolisu, u državi Minesota, on i Džons su održali svoju čuvenu seriju propovedi na temu opravdanja vero, i specijalizovali su se u porpovedanju te oblasti nekoliko godina nakon toga. 1892-ge, postao je urednik časopisa Present Truth, u Engleskoj, gde je živeo do 1902-ge. Dok je živeo tamo, upravljao je, uz V.V. Preskota, školom za obučavanje radnika i za kratko vreme je postao predsednik Južnoengleske Konferencije. Po povratku u Ameriku, kratko je bio u osoblju misionarskog koledža Emanuel. Porodični problemi su doveli do razvoda i novog braka, što je rezultiralo udaljavanjem od zaposlenja u denominaciji. Neki su ovo koristili kao odskočnu dasku da diskredituju njegovo svedočanstvo o opravdanju vero, kao što je Gđa Vajt upozorila da se može desiti to ako ga nadjačaju iskušenja neprijatelja. Bez obzira šta se desilo sa ovim čovekom, Gđa Vajt je izjavila po pitanju ove poruke sledeće: “Vidim lepotu istine u prezentaciji Hristovog opravdanja prema zakonu , kao što je i veliki lekar predočio to nama.” {1888 Materials, p. 164}. Ona je, takođe, rekla i ovo: “Kada je Gospod dao mojoj braći teret da objave ovu poruku, osetila sam se neizrecivo zahvalna Bogu, jer znam da je ta poruka za ovo vreme.”, “Dr.Vagoner je govorio veoma iskreno sa nama. U onome što je rekao ima dragocene svetlosti.” {1888 Materials, pp. 217, 163}

“Reč je bila “u početku.” Ljudski um ne može dokučiti koji vremenski period se ovde odvijao. Ljudima nije dato da znaju kada i kako je Sin rođen; ali znamo da je on bio božanska reč, ne samo pre nego što je došao na ovu zemlju da umre, već i pre nego što je svet uopšte i stvoren. Pred samo raspeće, On se pomolio: “I sad proslavi ti mene, oče, u tebe samoga slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade.” Jovan 17:5

Više od sedamsto godina pre njegovog prvog dolaska, sam dolazak je bio predskazan inspirisanim rečima: “A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci id početka, od vječnijeh vremena.” Mihej 5:2. Znamo da  Hrist “Od Boga iziđe i dođe” (Jovan 8:42), ali to je bilo toliko davno u prošlosti da ljudski um to ne može pojmiti.” {E. J. Waggoner, Christ And His Righteousness, p. 9. 1890}

“Da li je Hrist Bog?”

…Ovo ime nije dato Hristu kao posledica nekog velikog dostignuća, već njegovim pravom nasleđa. Govoreći o sili i veličini Hrista, pisac Jevrejima kaže da je On toliko bolji od anđela jer “preslavnije ime od njihova dobi.”Jevrejima 1:4 Sin uvek s pravom uzima Očevo ime; i Hrist, kao “jedinordni u Boga,” ima puno pravo na to ime. Sine je , takođe, u većem ili manjem obimu, Očeva reprodukcija, on do određenog stepena ima osobenosti i karakteristike ličnosti kao Njegov Otac; ne savršeno, jer nema savršene reprodukcije među ljudskim rodom. Ali u Boga nema nesavršenosti, niti u jednom od Njegovih dela, te je tako Hrist “sjajnost slave i obličja” Božje ličnosti. Jevrejima 1:3. Kao Sin samopostojećeg Boga, On u svojoj prirodi ima Sve božanske atribute. Istina je da ima mnogo sinova Božjih, ali Hrist je jedini “jedinorodni Božji Sin,” i zato je Božji Sin u smislu u kom nijedno biće nije bilo niti može ikada biti. Anđeli su Božji Sinovi kao što je bio Adam ( Jov 38:7; Luka 3:38), stvaranjem; Hrišćani su Božji sinovi usvojenjem (Rimljanima 8:14,15), ali je Hrist Sin Božji rođenjem. Pisac Jevrejima kasnije pokazuje da  pozicija Sina Božjeg nije nešto u šta je on uzdignut, već je ona na koju On ima s pravom.” {E. J. Waggoner, Christ And His Righteousness, pp. 11-13. 1890}

“Možda je ovde potrebno izneti reč upozorenja. Neka niko ne misli da bi smo mi uzdizali Hrista na račun Boga, niti ignorišemo Boga. To ne može biti, jer je Njihov interes isti. Slavimo Oca, slaveći Sina. Mi čuvamo  Pavlove reči “Ali mi imamo samo jednoga Boga, od kojega je sve, i mi u njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve, i mi kroza nj.” (1 Korinćanima 8:6); kao što smo već citirali, kroz Njega je Bog stvarao svetove. Sve stvari su proistekle od Boga, Oca; Čak je i sam Hrist proistekao i izašao od Oca, ali Ocu je bilo ugodno da sva punina bude u Njemu, i da on bude direktni posrednik u svakom činu stvaranja. Naš cilj u ovom istraživanju je da postavimo Hristovu pravednu poziciju jednakosti sa Ocem, da bi Njegova moće da iskupi bila više cenjena.” .” {E. J. Waggoner, Christ And His Righteousness, p. 19. 1890}

„Da li je Hrist stvoreno biće?“

Pre nego što pređemo na praktične lekcije koje se imaju naučiti iz ovih istina, moramo posvetiti nekoliko momenata na mišljenje koje mnogi iskreno drže, a koji ne bi svesno obeščastili Hrista, već, kroz to mišljenje, u stvari, poriču njegovo božanstvo. To je ideja da je Isus stvoreno biće, koje kroz Božju dobru volju, biva uzvišeno na svoju trenutnu poziciju. Niko ko se drži ovoga ne može imati razumevanje uzvišene pozicije koju Hrist zaista zauzima.

…Pismo otkriva da je Hrist „jedinorodni Božji Sin.“ On je rođen, nije stvoren. Kada je rođen, nije na nama da istražujemo, niti bi naš um mogao to da pojmi da nam je rečeno. Prorok Mihej nam govori sve što možemo znati o tome u ovim rečima, A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena.” Mihej 5:2. Postoji vreme kada je Hrist proizišao od Boga, iz Očevih nedara (Jovan 8:42; 1:18), ali to vreme je bilo toliko daleko u večnosti da je skoro bez početka.

Poenta je da je Hrist rođeni Sin, a ne stvoreno biće. On po nasleđu ima ime veće od anđela; On je kao Sin u domu svojemu.” Jevrejima 1:4; 3:6. I kako je on jedinorodni Sin Božji, on je po prirodi kao Bog i poseduje sve atribute Boga, jer je Očeva volja da njegov Sin bude izraz Njegove ličnosti, sjajnost Njegove slave, i pun punine božanstva…

I konačno, znamo božansku uniju Oca i sina iz činjenice da obojica imaju isti duh. Pavle, posle reči u kojim govori da oni koji su u telu ne mogu udovoljiti Bogu, nastavlja: “A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer duh Božij u vama živi. A ako ko nema duha Hristova, on nije njegov. Rimljanima 8:9. Ovde vidimo da je Sveti Duh Božji Duh i Hristov Duh. Hrist “je u nedrima Očevim” jer je po prirodi od iste materije kao Bog i ima život u sebi. On je prikladno nazvan Jehova, samopostojeći i tako je opisan u Jeremiji, 23:5,6 gde je rečeno da je pravedna klica, koji će činiti sud i pravdu na zemlji, koji će biti poznat po imenu Jehova-tsidekenu – GOSPOD PRAVDA NAŠA.

Neka mu zato niko ko poštuje Hrista, ne podaje manje časti nego što podaje Ocu, jer bi to jednako bilo kao i da obeščašćuje Oca, ali neka svi, zajedno sa anđelima nebeskim, obožavaju Sina, bez straha da služe stvorenom biću umesto Tvorcu.” {E. J. Waggoner, Christ And His Righteousness, pp. 19-24. 1890}

“U tvrdnji da su Otac i Sin savršeno jednaki, i da je Hrist po prirodi Bog, mi ne želimo da ljudi pogrešno shvate da tvrdimo da Otac nije bio pre Sina. Ne bi trebalo biti neophodno čvrsto braniti ovo stanovište, kako ljudi ne bi pomislili da je Sin postojao kad i Otac, a ipak neki idu u te ekstreme, koja ne dodaje nikakvo dostojanstvo Hristu, već mu radije oduzima od dužnog poštovanja, odbacujući celu stvar radije nego da prihvate teoriju koja je toliko očigledno van harmonije sa jezikom Biblije, koji kaže da Isus jeste jedinorodni Božji Sin. On je rođen nije stvoren. On je od iste materije kao Otac, pa je po svojoj prirodi Bog; i pošto je to tako “Ocu je ugodno da u njemu bude sva punina.” Kološanima 1:19…Iako su obojica iste prirode, Otac je prvi. Veći je i po tome što nema početak, dok je Hristova ličnost imala početak.” {E. J. Waggoner, Signs of the Times, April 8, 1889}

Kako je Sestra Vajt videla poruku iz 1888-me od strane Džonsa i Vagonera?

“Znam da bi bilo opasno odbaciti Dr. Vagonerovu poziciju kao potpuno pogrešnu… Ono što je prezentovano je u perfektnoj harmoniji sa svetlom kojem je Bogu bilo ugodno da mi da tokom svih mojih godina iskustva… Postavljeno mi je pitanje, “Šta mislite o ovom svetlu koju ovi ljudi prezentuju? Pa, ja vam je prezentujem poslednji 45 godina…” {E. G. W. 1888, pp. 164, 348}

A ipak neki ljudi i dalje insistiraju da Sestra Vajt nije odobravala ono što je Brat Vagoner učio o Hristovom postanju. Da li se slagala sa Vagonerom da je Hrist nastao na nebesima, pre sveg stvaranja? Da li je učila da je Hrist rođen od Oca, i da ima njegovu prirodu? Možda će se mnogi iznenaditi, ali Sestra Vajt je ponovila istu misao koju je Vagoner prezentovao, pokazujući potpunu harmoniju iz Duha Pororoštva. Molimo, vas, zapazite ovo.