Publikacija Biblijskog istraživačkog instituta (Biblical Research Institute – BRI, prim. prev.) pod nazivom Bog u tri Ličnosti – u teologiji objavljena je u maju 2015. Autor je Kwabena Donkor, pomoćnik direktora BRI-a. Publikacija se na 29 stranica bavi adventističkim shvatanjem Božje prirode. Donkor kaže da adventističko drugo osnovno verovanje, “koje se neposredno tiče Trojstva, o Božjem biću ima da kaže samo sledeće: ‘Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, jednost tri zajedno večne Ličnosti.’ Izgleda da ova tvrdnja namerno želi da iskaže samo osnovne činjenice o Božjoj prirodi…” (str. 18)
To je adventistička definitivna konstatacija o Božjoj prirodi, koja prema Donkoru ima ključnu razliku u odnosu na ono što on naziva “ortodoksnom doktrinom” o Trojstvu. Dva pasusa kasnije autor kaže, “… Adventistička doktrina o Trojstvu u Osnovnim verovanjima, za razliku od ortodoksne doktrine, je svesno biblijska u svojim ključnim dogmatskim tvrdnjama o Trojstvu… i u njenom nedostatku nagađanja…”
Na sledećoj stranici čitamo, “Adventističko stanovište o Trojstvu je biblijsko, ne samo time što potvrđuje biblijsku činjenicu o Božjoj jedinosti, već i što odustaje od davanja izjava o prirodi jedinog Boga.” (str. 18-20)
Zbog toga Donkor “nagađanje” vidi kao slabost “ortodoksne doktrine” o Trojstvu – nagađanje koje se manifestuje u nastojanjima da se objasni neotkrivena doktrina.
Mi ne možemo da ne progovorimo. U prvom pasusu autor zapaža da se drugo osnovno verovanje bavi “Božjom prirodom”, ali iznad u trećem pasusu, koji se citira dve stranice kasnije, autor kaže da adventizam odustaje od toga da “daje izjave o prirodi jedinog Boga”. Gde je to? Da li je adventizam davao dogmatske tvrdnje o Božjoj prirodi ili ne?
Tvrditi da je Bog “jednost” tri “zajedno večne Ličnosti” – nešto što nije otkriveno ni u Reči Božjoj ni u Duhu proroštva – očigledno je da je to dogmatska tvrdnja o Božjoj prirodi. Pošto nam nije božanski otkriveno, to je dakle pretpostavka – tj. nagađanje! To što adventizam odbija da dalje nagađa, to ne anulira početno nagađanje. Treba se kloniti i početnog nagađanja, kako i sam Donkor izgleda nesvesno priznaje. On je pisao da drugo osnovno verovanje sadrži osnovne činjenice o Božjoj prirodi” (str. 18), ali zatim na 26. stranici navodi ovo izričito upozorenje iz Službe isceljenja:
“… Najuzvišeniji umovi mogu da čine napore do potpunog iscrpljenja u pretpostavkama o Božjoj prirodi, ali takav napor će ostati bez ploda… Niko ne treba da se upušta u spekulisanje o Njegovoj prirodi…” MH 429.
Donkor je namenio ovo upozorenje onima koji drže “ortodoksnu doktrinu”, ali izgleda da ne smatra spekulacijom adventističko definisanje Boga na načine u kojima su Biblija i Duh proroštva tihi, uprkos činjenici da se “spekulacija” definiše kao teoretisanje ili pretpostavljanje o nečemu što se ne može znati sa sigurnošću.
Zato ne iznenađuje što autor kaže da adventizam “nema teret da racionalno definiše Božju jednost…”
(str. 23) Drugim rečima, autor kaže, “određujuća karakteristika adventističkog pristupa doktrini o Trojstvu je da se dogmatski iskaže biblijski stav u vezi relevantnih tačaka bez nekih naročitih napora da se objasni njegova logika.” (str. 25) Ili drugim rečima, umesto da se naša denominacija “prisiljava” da se “upušta u spekulativna objašnjenja unutrašnje prirode trojedinog Boga”, autor je zahvalan na mogućnosti da se to ne čini. On veruje da su “bez tog objašnjenja, prigovori koje su izneli Arije, a kasnije i Evnomije, delovali sasvim ubedljivo.” (isti izvor) Njihova propast, kaže on – slabost njihovih stanovišta – bila je u tome što su pokušavali da objasne svoja teološka stanovišta. U suštini, da su ćutali o detaljima nakon što su izneli dogmatske tvrdnje, možda bi imali uspeha u pridobijanju drugih za svoje tvrdnje. Zato, pošto je naučio od Arija i Evnomija da objašnjenja vode ka pitanjima koja traže odgovore, adventizam je odustao od objašnjavanja svojih doktrinarnih tvrdnji o Trojstvu. Umesto toga, adventizam se odlučio da svoju teološku poziciju o Trojstvu iskaže “dogmatski”, “bez naročitih napora da se objasni njena logika.” (str. 25)
Donkor dalje objašnjava zašto adventizam smatra da ne treba da se objašnjava trinitaristička doktrina koju on navodi u svom drugom Osnovnom verovanju. On citira biblijske stihove u kojima je Bog jedan (shema); u kojima “Bog kaže za sebe da pre Njega nije bilo Boga, niti će biti (Isa 43:10);” i u kojima Isus govori o svom Ocu kao o “jedinom Bogu/jedinom istinom Bogu” (Jovan 5:44; 17:3).” Svi ovi stihovi govore o samo jednom vrhovnom Biću. Autor zaključuje, “Teološki, za Pavla jednost Boga predstavlja osnovu za jedan metod spasenja za sve (Rim 3:30).”
Da vidimo sada kako je koncept “jednosti” prilagođavan da bi opravdao trinitarističku doktrinu. Govoreći o stihovima koje je Dinkor navodio da pokaže Božju “jednost”, on je ukazao da “ti stihovi ističu jednost Boga dogmatski bez ikakvih nagoveštaja o unutrašnjoj građi ili prirodi Boga.” To je tačno. To su bogonadahnuti stihovi duhovne istine koji ne nude nikakvo izričito kontekstualno objašnjenje u vezi svoje istine. ALI! Autor BRI-a, pošto je naveo te bogonadahnute, izričite tvrdnje, izgleda da je zaključio da isto tako i ljudi mogu da iznose svoje sopstvene dogmatske doktrinarne tvrdnje, kao što je Bog činio kroz nadahnute bibijske autore! U suštini, izgleda da je rezonovao da ako je Bog nadahnuo biblijske autore da napišu doktrinarne tvrdnje bez objašnjenja, da je time uspostavljeno biblijsko načelo, pa i adventizam može iznositi doktrinarne tvrdnje bez objašnjenja! Na ovaj način BRI u svojoj publikaciji zauzima sledeći teološki stav: “… Izgleda da Biblija ne ulazi u problem kako je to Bog Jedan, pa ne bismo trebali ni mi… Mi možemo da iznosimo biblijski stav o Bogu kao Jednom i Trojici bez da pokušavamo da to objasnimo.” (str. 26) “Tako je”, kaže autor, “adventistička tvrdnja o Trojstvu biblijska, ne samo u tome što potvrđuje biblijsku činjenicu o Božjoj jednosti, već i u tome što odustaje od toga da iznosi tvrdnje o prirodi jednog Boga.” (str. 20)
I ponovo moramo da progovorimo protiv ovakvog rezonovanja i zaključivanja. Proklamacijama sveznajućeg, suverenog Boga možemo da verujemo. Izjave ljudi ne zavređuju isto poverenje; istorija je prepuna primera da bi imalo smisla verovati drugačije. Bog sebe ne mora da objašnjava, budući da On ne može da pogreši. S druge strane, ljudi greše. U ovom slučaju, ljudi koji zastupaju veliku doktrinarnu promenu iz ne-trinitarizma u trinitarizam imaju teret da to objasne. Njihova etička i opravdana odgovornost je ne samo da pokažu u čemu je greška kod doslovnog biblijskog shvatanja (osim kad se koristi simbolički jezik; vidi GC 598.3), već i da ponude obrazloženje iz jasnih stihova u Bibliji za doktrinu kojom bi ga zamenili.
Uprkos tome što je autor BRI-a već potvrdio da se drugo osnovno verovanje bavi Božjom prirodom (vidi prvi pasus), sledeći značajan problem je taj što adventizam pokušava da sakrije triteizam iza biblijskih tvrdnji o Božjoj “jednosti”. Prema Biblijskom istraživačkom institutu u toj publikaciji, u tvrđenju da su tri božanske Ličnosti u zajednici jednog Boga bez objašnjenja kako je to moguće, adventizam je istinit prema Bibliji i odan u sleđenju primera Božjeg nadahnuća Njegove pisane Reči. Drugim rečima, Bog reče i bi tako; Adventizam kaže, i to je tako. Sledi se božanski primer; nema potrebe za objašnjavanjem.
Autor čak priznaje, ” … Zdravo teološko rasuđivanje biblijskih načela često vodi do biblijske istine. Nijedan biblijski tekst ne kaže izričito da je Bog tri Ličnosti: ali teološko rasuđivanje na osnovu biblijskih načela vodi do tog zaključka.” (str. 19-20) Onda je prema BRI-u doktrina o Trojstvu jedna od onih slučajeva i tema u kojima “zdravo teološko rasuđivanje”, iako bez izričitih božanskih otkrivenja, ipak vodi do “biblijske istine” o našem veličanstvenom Bogu. Poverenje u ljudsko rasuđivanje omogućilo je Donkoru da napiše da je “u Bibliji Bog otkrio svoju transcedentnu prirodu kao Trojstvo, tj. tri posebne božanske Ličnosti koje kroz istoriju deluju direktno i istorijski i čine to jedno božansko trinitarističko biće.” Sa još više detalja on dodaje da se te “posebne Ličnosti” smatraju središtima svesti i delovanja.” (str. 22) Pa ipak, Donkor citira Fernanda Kanalea, koji piše, ” … Ljudski um nikako ne bi mogao da dođe do… opisa unutrašnje građe Božjeg bića” (str. 22). Zapitaćete se gde BRI vidi zamišljenu teološku liniju koja deli Boga na “unutrašnju građu” i Njegovu (spoljnu?) prirodu (str. 18) Kakva je razlika između te dve, i zašto se uopšte upuštaju u nagađanje o Njegovoj prirodi? Gde je “istina u svojoj jednostavnosti i snazi”? (EW 273.2) Gde je “reč, koja je jasna i moćna u svojoj jednostavnosti”? 2T 694.2
“… Mnogi imaju pogrešnu predstavu o Bogu i Njegovim osobinama, i u stvarnosti služe lažnom bogu kao što su činili obožavaoci Vala… Oni su navedeni da se okrenu od božanskog i da uzvisuju ljudsko.” PK 177
Nesumnjivo, BRI je izneo triteističke tvrdnje o Božjoj prirodi i proglasio ih “činjenicama”. Isto tako je nesumnjivo da nam takve “činjenice” nisu otkrivene, i zato nisu “činjenice”, već ljudske pretpostavke o temi za koju je Sveti Duh rekao kroz Elen Vajt da ne treba da se u nju “upuštamo u nagađanjima”. Zato moramo da se ne složimo sa jedinstvenim “biblijskim načelom” o kom se govorilo i koje je očigledno iskorišćeno, i moramo da se ne složimo sa zaključkom do kog se na taj način došlo.
“… Kad bi ljudi koristili svoj razum i prihvatili Bibliju onako kako je napisano, oni bi videli apsurdnost svojih stavova. Jednostavno ‘Tako reče Gospod’ razvejalo bi njihove zablude, kao što slava jutarnjeg sunca razvejava maglu.” ST, 5. avg, 1886, 13. pasus.
Odricanje od “tereta” odgovornosti da se objasni ili odbrani doktrina o Trojstvu je razumljivo (iako neprihvatljivo) zbog vrlo ozbiljnih doktrinarnih prigovora koji su se pojavili od njenog usvajanja kao osnovnog verovanja. Kao što je navedeno u ovoj publikaciji BRI-a, “… Problem je kako definisati “Jednog” i staviti ga u korelaciju sa tri Ličnosti bez upadanja u triteizam. Možda teologija treba da prizna svoju nemoć u ovoj stvari.” (str. 26)
Da li je “problem” nestao i da li je optužba za triteizam isparila ako dogma nije objašnjena, već jednostavno proklamovana, kao što je učinio BRI? Teško! Budimo iskreni, objašnjenja su irelevantna ako je sama osnovna teološka pretpostavka falična, budući da je spekulativna. Racionalni ljudi lako razlikuju iracionalnost i spekulativno rezonovanje u dogmi o tri zajedno večne Ličnosti u jednom Bogu! Ta dogma – u stvari, svaka dogma, koju bi trebalo verovati i prihvatiti – zahteva barem neko objašnjenje koje nije spekulativno već eksplicitno, jasno biblijsko. Nije dovoljno da naš Bibilijski istraživački institut -adventistički primarni izvor teološkog razumevanja – figurativno slegne ramenima i kaže, “Mi ne pokušavamo to da objasnimo, jer u stvari ne možemo da objasnimo da je ono što dogmatski proklamujemo istina, čak iako istovremeno priznajemo da ne postoji ‘tekst u Bibliji koji određeno kaže da je Bog tri Ličnosti.’ (str. 20)” Zar ovo nije “sram na licu”? Dan 9:8
Postoji još jedna otvorena mogućnost za BRI, osim one da “priznaju svoju nemoć u ovoj stvari”.To je da iskreno priznaju da su “tri Ličnosti” (veliko “L” označava božansko) po logici jednostavno triteizam. Ono u čemu se BRI pokazao zaista nemoćnim jeste da smisle način da uverljivo objasne nešto što je nelogično i nebibijsko kao logično i biblijsko, da bi tako bilo prihvaćeno bez prigovora koji stvaraju podele. Zato su izabrali da “dogmatski iskažu biblijske stavove o relevantnim tačkama bez nekog velikog napora da se objasni logika.” (str. 25) Izgleda da su poverovali da će njihova autoritativna proklamacija biti dovoljna da uvere druge. Međutim, teološka podela među nama po pitanju Božanstva pokazuje da je BRI pogrešno procenio adventističku duboku želju za održivom biblijskom istinom. Osim toga, dok BRI ne bude mogao da pokaže šta je pogrešno u tome da se Božja Reč shvata doslovno (naravno, ne računajući simbolički jezik), doktrina o Trojstvu sa svojom novom hermeneutikom metafora je u suštini drugo, konkurentno gledište, koje ne ujedinjuje adventizam, već naprotiv, nastavlja i pojačava podelu.
Jedna je stvar kad Bog govori sa autoritetom, kao što čini u svojoj Reči. To jednostavno prihvatamo i verujemo. Ali kada autoritativne ljudske proklamacije o Trojstvu ne uspevaju da uvere, šta onda? Kako se tada održava ljudski autoritet ? Rezultat vidimo u maksimi “veruj ili odlazi”, kojom se koriste neki na službenim položajima. Postoji li primer u Božjoj reči za takvo postupanje? Da, ali ne od strane Boga. Maksime te prirode bile su oruđe onih koji su mrzeli Isusa. Setite se mladića u Jovanu 9, kojem je Isus povratio vid. Pošto je poverovao u Isusa, bio je “izgnan”.
Presudna, rezimena tačka je ovo: Mi ne treba da se upuštamo u spekulacije o Božjoj prirodi. Nažalost, upravo to se činilo; BRI priznaje da drugo osnovno verovanje o Trojstvu iznosi “osnovne činjenice o Božjoj prirodi.” (str. 18) Teret dokazivanja doktrine o Trojstvu pada na one koji podržavaju novu doktrinu, ali napori da se ona objasni ili opravda doveli su do stalnih biblijskih prigovora. Da bi se ti prigovori sprečili ili izbegli, jedna opcija za BRI je bila (i još uvek je) da prizna grešku i povuče doktrinu za koju čak priznaju da ne mogu da je logički objasne. Nažalost, izabrali su drugu mogućnost. Nesrećna staza kojom je krenuo BRI (dakle i adventizam) je autoritativno i “dogmatsko” iznošenje spekulativnih doktrina – kao dekreta, ali bez objašnjenja. A rezultat je? Ne samo da su se biblijski prigovori nastavili – što je upravo ono za šta se BRI nadao da će izbeći – već je to i staza koja preti spasenju onih koji koji je prihvate, zbog njenih “pogrešnih ideja o Bogu”. Čitamo na jednostavnom jeziku u Božjoj Reči i u spisima Elen Vajt,
“A ovo je život večni, da poznaju tebe, jedinoga istinoga Boga, i koga si poslao, Isusa Hrista.” Jovan 17:3
“… Mnogi imaju pogrešnu predstavu o Bogu i Njegovim osobinama, i u stvarnosti služe lažnom bogu kao što su činili obožavaoci Vala… Oni su navedeni da se okrenu od božanskog i da uzvisuju ljudsko.” Proroci i carevi, 177
“Jedno od najvećih zala koje prati traženje znanja, naučno istraživanje, jeste sklonost da se ljudska misao uzdigne iznad prave vrednosti i njenog pravilnog uticaja. Mnogi … se trude da tačno odrede prirodu, svojstva i prerogative Boga i upuštaju se u spekulativne teorije o Beskonačnom. Oni koji se odaju ovoj vrsti proučavanja stupaju na zabranjeno tle. Njihovo istraživanje neće doneti nikakve dragocene rezultate i može se nastaviti samo na pogibao duše. ” “… On [sotona] kuša ljude da spekulišu o Bogu svakim sredstvom koje mu stoji na raspolaganju. On na taj način teži da ih spreči u sticanju onog znanja o Bogu koje znači spasenje.” Služba isceljenja, 427.1-428.1
Jean Handwerk
office@jeanhandwerk.com
