Stiven N. Haskel se obratio uz pomoć Džozefa Bejtsa i Adventističkog propovednika Vilijama Haksbija. On je bio proizvođač i prodavac sapuna po struci. Ali je vremenom promenio soj put u ušao u krugove misionara i propovednika. Kada je počeo da propoveda, oko 1853-će, nije imao finansijsku podršku osim onoga što je zarađivao u svojoj struci. U to vreme je bilo svega nekoliko propovednika među Adventistima Sedmog Dana, pa je Haskel sproveo u delo svoju originalnu ideju da obučava nestručne članove za poseao svedočenja. 1869-te je počeo rad na pamfletima i u misionarski rad. On je prvi organizovao društvo pamfleta. 1882-ge, otvorio je školu koja je kasnije postala Atlantik Junion Koledž. Ovo je bila treća Adventistička škola, kojoj su prethodile samo Batl Krik Koledž i Heldsburg Koledž. Haskel je bio dobar organizator i administrator. Godinama je bio predsednik konferencije. 1885-te je bio zadužen za grupu koja je trebala da počne sa radom u Australiji i Novom Zelandu. Njegov uticaj je bio posebno jak u izdavačkom poslu u Australiji. 1887-me sa troje biblijskih instruktra započeo je rad u Londonu. Bio je pažljiv biblijski učenik i odličan učitelj. Njemu su pripisane zasluge za koncept biblijskog čitanja koji je toliko popularno među adventističkim laicima i propovednicima. Njegova pisana dela uključuju The Story of Daniel the Prophet, The Story of the Seer of Patmos, i The Cross and Its Shadow. Umro je sa 89 godina, sa slavom njegovih dugogodišnjih dobročinstava- Sestra Vajt je govorila o njemu kao o poštovanom čoveku punom iskustva, “Brat haskel je Božji sluga, oportunista. Cenimo njegovo iskustvo, njegov sud, njegovu pažnju i oprez. On je zaista silan čovek po znanju pisma. On otvara Bopžju reč na tako jednostavan način, čineći da se svaka tema otkriva u svojoj istinitoj važnosti.” {E. G. White, Letter 140, 1897} (Quoted in Ellen G. White Vol. 4 The Australian Years 1891-1900, By Arthur L. White, 1983 p. 307)
“Posle 1844-te nije bilo nikoga ko je verovao u istinu kakvom je mi držimo danas. Svi su verovali u proročanstva koja su nas dovela do tog vremena. Tada je počelo obimnije proučavanje Biblije nego ikada, verovatno kakvog nije bilo još od vremena apostola.
Iznova su pretraživali stare argumente vezane za proročanstva koja su ukazivala na 1844-tu i posle iscrpne pretrage nisu videli drugog zaključka da su se proročki period završio u to vreme. Kako su proučavali, tako su videli jednu vezu istine za drugom; i kako su se ove istine otrkivale pionirima, — imam svedočanstva starešina Džejmsa Vajta, Dž. N. Endrjuza, Urije Smita i Dž. H. Vagonera,– nisu imali smelosti da otkriju tadašnju istinu ljudima dok nisu tu stvar načinili posebnom tačkom u molitvama i dok Duh Proroštva nije stavio svoj pečat na to.” {S. N. Haskell, Review and Herald, October 27, 1904}
“Duga na nebu je simbol duge koja okružuje Božji presto kroz večnost. U davna vremena, koje ograničeni um ne može da pojmi, Otac i Sin su bili sami u univerzumu. Hrist je bio prvi i jedinorođeni od Oca, i Njemu je Jehova otkrio plan stvaranja. Plan stvaranja svetova je otkriven, zajedno sa vrstama bića koja će ih naseliti. Anđeli, kao predstavnici jednog reda, bi bili Božji ministri u univerzumu. Stvaranje našeg malog sveta je takođe uključeno u te duboke planove. Luciferov pad je predviđen; takođe i mogućnost pada u greh, koji će pokvariti savršenstvo božanskog rada. U tim ranim savetima Hristovo srce puno ljubavi je bilo taknuto; i jedinorodni Sin je zavetovao svoj život da iskupi čoveka, ako bi pao u greh. Otac i Sin, okruženi neprobojnom slavom, sklopili su ruke….i večni zavet je učinjen; i od tada Otac i Sin, kao jedan, radili su da završe posao stvaranja. Sopstvena žrtva za spas drugih je bio temelj svega.” {S. N. Haskell, The Story of the Seer of Patmos, pp. 93, 94. 1905}
“Pre stvaranja našeg sveta izbio je “rat na nebu.” Hrist i Otac su se zavetovali; i Lucifer, anđeo zaklanjač, postao je ljubomoran jer nije primljen na večni savet Dvojice koji su sedeli na tronu.” {S. N. Haskell, The Story of the Seer of Patmos, p. 217. 1905}
“Hrist je bio prvorođeni na nebu; On je bio kao prvorođeni od Boga na zemlji i naslednik Očevog trona. Hrist, provorođeni, iako Sin Božji, bio je obučen u ljudskost, i načinjen je savršenim kroz patnju. Uzeo je ljudsko obličje i kroz večnost ostaće čovek.” {S. N. Haskell, The Story of the Seer of Patmos, pp. 98, 99. 1905