Koliko života je Isus imao u sebi?
Čudno pitanje?
Naprotiv, izuzetno važno pitanje, a videćemo i zašto. Naime, postoji jedna rečenica Duha Proroštva koja se često koristi kao navodno nepobitan dokaz da Isus nije zaista Sin Božji, odnosno da nije dobio život od Oca.
“U Hristu je život, originalan, neposuđen, nederiviran.” (Čežnja Vekova 530.4)
Na prvi pogled, izgleda kao da su u pravu. Argument glasi, “Hristov život ne može biti originalan ako ga je dobio od Boga. Ako mu je Otac dao taj život, onda taj život više nije originalan nego je deriviran od Očevog.” Ovo su solidni argumenti samo na prvi pogled, ali će izgledati neoborivi ako ste već pred-ubeđeni da je doktrina o Trojstvu nepobitna i gledate sve kroz trinitarističke naočare.
Problem je u tome, što Biblija i Duh Proroštva svedoče upravo suprotno od ovoga što se tvrdi da ova izjava navodno znači.
Prvo ćemo pogledati šta ova izjava objektivno, lingvistički, zaista kaže, a onda ćemo pogledati zaista nepobitne biblijske dokaze i izjave Duha Proroštva koji će jasno pokazati da je Isus zaista dobio ovaj originalni, neposuđeni, nederivirani život od Oca.
Krenućemo prvo od reči “nederiviran” pošto su druge dve poprilično jasne same po sebi. U sažetku, derivirati znači izvesti nešto novo, iz nečeg prvobitnog. Pogledajmo primer:
Ako je A veće od B, a B veće od C, mi iz toga možemo da deriviramo da je A veće od C.
Ali sta se dešava, ako se prvobitno stanje promeni, ako se na primer odnos A i B promeni tako da je A manje od B. Da li derivacija i dalje stoji?
Naravno da ne. U ovom slučaju A može biti veće od C ali mi to ne možemo znati i derivacija se ruši.
Kad smo to malo pojasnili, uzmimo primer, oca i sina. Otac ima kuću. On je tu kuću sazidao, njegova je, ne duguje nikome ništa za nju. Za tu kuću se može reći da je originalna, neposuđena i nederivirana.
Ako taj otac, odluči da pokloni tu kuću svom sinu, da li ta kuća prestaje biti originalna? Da li ta kuća prestaje biti neposuđena, odnosno da li je neko nekom duguje? Da li ta kuća prestaje da bude nederivirana i postaje derivirana?
Odgovor na sva tri pitanja je nedvosmisleno NE. Ako se držimo onoga što je rečeno u toj izjavi, ne možemo doći ni do jednog drugog zaključka, osim ako dajemo rečima originalan, neposuđen, nederiviran neko drugo značenje od opšte prihvaćenog. Čak i da otac u ovom primeru umre (prvobitno stanje), kuća ostaje nederivirana, ništa se ne menja u vezi nje.
Ovo su možda previše banalni dokazi, ali, pogledajmo sada malo ozbiljnije argumente u vezi navedenog problema.
Biblija kaže “Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;” Jovan 5:26
Upitajmo se sada, koji život Otac daje Isusu? Da li se ovde radi o ljudskom životu? Ne, jer jasno kaže “kao što Otac ima život u sebi”, Otac nema ljudski život u sebi.
Da li možda govori o originalnom, neposuđenom, nederiviranom životu? Upitajmo se, kakav život sam Otac ima u sebi? Originalan, neposuđen, nederiviran, zar ne. Prema tome, ako Biblija kaže “kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;” jedino ispravno za zaključiti jeste da je Sinu dao isti taj originalni, neposuđeni, nederivirani život. Ako mu je dao bilo kakav drugi život, onda to ne bi bio “kao što Otac ima život u sebi”. Videli smo već na primeru zemaljskog oca i sina, da nešto može biti dano i da ostane originalno, neposuđeno i nederivirano.
Ali, kad smo već kod davanja, iako verujem da smo već videli da Bog može dati taj originalni život Sinu, pogledajmo još jednu zanimljivu izjavu Duha Proroštva iz Čežnje Vekova, one iste iz koje nam dolazi izjava o originalnom, neposuđenom, nederiviranom životu.
“Hrist je sve primio od Boga, ali on je uzeo da daje. Tako u nebeskim dvorima, u Svojoj službi za sva stvorena bića; kroz voljenog Sina, Očev život teče ka svima; kroz Sina se vraća, u radosnoj službi hvale, plima ljubavi, ka velikom Izvoru svega. (Čežnja Vekova 21.2)
Šta je sve Hrist primio od Boga (Oca)? Sve. Čiji život vidimo da teče kroz Sina? Da li je to neki drugi život od onog koji je Otac dao svom Sinu, odnosno koji Sin ima u sebi? Mislim da nije potrebno da umesto vas dam ovaj odgovor.
Zapazite, još jednu stvar u ovoj izjavi, sve se vraća kroz Sina ka velikom Izvoru svega. Da li vas to možda podseća na “Jer je nama jedan Bog, Otac, OD KOGA JE SVE, i jedan Gospod, Isus Hrist, KROZ KOGA JE SVE” (1. Korinćanima 8:6.)? Naravno!
Ali tu nije kraj iznenađenjima u Čežnji Vekova, ponovo moramo da se pozovemo na nju, zaista fantastična knjiga koja u stvarnosti pobija svaku iluziju doktrine o Trojstvu.
“Onome koji veruje, Hrist je vaskrsenje i život. U našem Spasitelju, život koji je izgubljen kroz greh, je obnovljen; jer On ima u Sebi život da oživi koga On hoće. Njemu je dato pravo da da besmrtnost. Život koji je On položio u ljudskosti, On ponovo uzima, i daje ga čovečanstvu. (Čežnja Vekova 786.4)
Na drugom mestu se bavimo detaljnije Isusovom smrti, ali za trenutak samo, razmislite, na krstu, koji život je Isus položio? Dok Isus nije položio svoj božanski, originalni, neposuđeni i nederivirani večni život (vratio ga Ocu), Njegova ljudskost nije mogla da umre, jer je izvor života bio u Njemu. Ovaj tekst iz Čežnje Vekova kaže da taj isti život koji je položio, On uzima ponovo i DAJE GA čovečanstvu. Koji život On daje čovečanstvu? Život večni koji je u Njemu Samom. Dakle vidimo da Isus može dati taj večni život, isto kao što je Otac Njemu dao.
“Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.” Jovan 5:21
Važno je zapaziti da Ellen White upotrebljava izjavu o originalnom životu, u Čežnji Vekova, u kontekstu Lazarovog vaskrsenja i njena očigledna namera nije nikakvo dokazivanje doktrine o Trojstvu nego da dokaže Hristovo božanstvo i Njegovu moć da daje život zato što je Izvor Života u Njemu.
Spomenimo još jednom izjavu “U Hristu je život, originalan, neposuđen, nederiviran.”
Ovo zapravo nije originalna, neposuđena i nederivirana izjava Ellen White.
Prvi ju je napisao John Cumming,1856. On kaže:
“’U njemu je bio život,’—koji je, originalan, neposuđen, nederiviran. U nama postoji potok koji teče iz Izvora Života; u njemu jeste Izvor Života. Naš život je nešto što dobijamo, nešto što Onaj koji je dao uzima naiad ponovo sebi, —nad čim nemamo kontrolu, i za koji odgovaramo Bogu i dajemo hvalu. Ali u Isusu je bio život nederiviran, neposuđen;” “Čitanje Novog Zaveta Subotom Uveče” iz 1856.
Interesantno je da ni sam Cumming ne koristi ove reči da dokaže Trojstvo, nego samo Hristovo božanstvo kao Sina Božjeg.
Ova Cummingova knjiga se nalazila u privatnoj biblioteci Ellen White u njenoj kancelariji, po inventaru koji su sastavili Warren H. Jones, Tim Poirier, and Ron Graybill, tako da je neminovno da je ona izvor njenih reči.
Osim toga, u Pismu 309, iz 1905, Ellen White posuđuje još neke njegove reči:
“U Isusu je naš život deriviran. U njemu je život, koji je original an, neposuđen, nederiviran život. U nama postoji potok koji teče iz Izvora Života. U Njemu jest Izvor Života. Naš život je nešto što dobijamo, nešto što Onaj koji je dao uzima naiad sebi.”
Vratimo se sada na ono čudno pitanje sa početka, “Koliko života je Isus imao u sebi?”. Jedan, dva, ili možda više? Naravno da, na osnovu svega navedenog, nedvosmisleno moramo zaključiti da je Isus imao samo jedan život u sebi, originalan, neposuđen, nederiviran, isti onaj koji Otac ima u sebi i koju je dao Svom jedinorodnom Sinu.